Moje sunce sa neba, četvrti deo


– Aco, molim te da me saslušaš. Dragan, zvani Gagi, Aleksandrov prijatelj i advokat, seo je u udobnu baštensku fotelju i uzeo hladnu Koka-Kolu.
– Znam šta ćeš mi reći, da sam lično tražio da joj se oduzme to roditeljsko pravo, ali nisam slutio…
– Čekaj Aco, polako. Slušaj me, pa onda komentariši. Da krenem redom: Pošto je tvoja bivša žena obolela i smeštena je u ustanovu u kojoj se leče teški psihijatrijski bolesnici, dobro si postupio kada si tražio lišenje tog prava. Tako struka naziva to oduzimanje roditeljskog prava. Taj proces je dug i veoma složen. To i sam znaš.
– Dobro bre Gagi, sve to znam, pričaj mi konkretno. Zašto se vrši postupak o vraćanju roditeljskog prava?
– Aman, čekaj, ne leti. Kao što je dug proces lišavanja roditeljskog prava tako je i složen i veoma dug proces vraćanja tog prava.
– Kako onda Centar može da zahteva da joj predam Helenu?
– Aco, gde ti živiš? Ušuškan si u ovoj porodičnoj vili, radiš dobar posao, brineš o maloj, pišeš doktorsku tezu i to je sav tvoj svet. Okreni se malo oko sebe. Svašta se radi u ovom bezakonju, u ovoj anarhiji.
– Baš me briga za bezakonje, anarhiju, politiku, ja hoću da ostanem sa Helenom ili da se nađe neki kompromis.
– E, konačno shvataš. Ja ću predložiti advokatu tvoje bivše da sačeka sa dopisima i ostalim. Da se uspori taj proces, a da se ti i tvoja bivša lepo dogovorite. Da joj dozvoliš da viđa dete, da može da provodi vikende sa njom..
– Gagi čoveče, to može da bude da je sa njom sve u redu. To je sasvim normalno, ali..Kako ja da znam da ona neće povrediti Helenu? To mi je najvažnije. Da Helena bude zdrava. I otkud mi znamo kako joj je i zašto vraćena delimično poslovna sposobnost?
– Iskreno Aco, ne znam. Moram da imam uvid u sve spise, nalaze, a mogu da tražim i sudsko veštačenje njenog sadašnjeg psihičkog stanja.
– Radi onako kako misliš da treba. Neću da ti solim pamet, samo radi u interesu moje devojčice.
– Aleksandre, znamo se od detinjstva. Odakle ti ideja da mogu da naškodim onom malom šećeru i tebi?
– Ne znam Gagi, ali očajan sam.
– Zato što si očajan, u ponedeljak mi daješ ovlašćenje da te zastupam i pred sudom i pred tim Centrom. Ali ti ponavljam, razmisli o tome da Katarina ipak vidi dete.
– Ej, što me zezaš? Helena nju ne poznaje. Znaš da je bila beba kada je Kaća završila u bolnici.
– Znam brate, ali znam i da su ovi iz Centra nemilosrdni. Neću da dozvolim da i tebi oduzmu dete, da te proglase za neuračunljivim i šta bi onda bilo? Posmatrano sa pravne strane, Helena bi završila u hraniteljskoj porodici jer su joj oba roditelja psihički pukla. A možda završi i kod Kaće ako njeni imaju lovu.
– Dobro Gagi, učini sve što možeš. Imamo taj neki rok do 20tog.
– Mani me rokova, ne mogu da budu tako kratki kada se radi o ozbiljnom postupku. Moram da idem, ubiće me Dunja, ceo dan sam van kuće.
– Okej druže.
– Vidimo se u ponedeljak, ali me cimni da to potvrdimo, ćao.
– Ćao Gagi.

I Gagi je otišao ali Aleksandar je i dalje bio napet. Strah je često jači od razuma.

-Tata, tatice, gde si? Začuo je glas iz kuće.
– Evo me, stižem ljubavi.

Helena je opet ružno sanjala i Aleksandar je skoro celu noć proveo u njenoj sobi. Moram da je vodim kod dečijeg psihologa. Zbog tih noćnih mora a i zbog svega ovoga sa Katarinom. Pomislio je Aleksandar glasno.

Sledećeg jutra i Helena i Aleksandar su dugo spavali.

Nastaviće se

Advertisements

Moje sunce sa neba, treći deo


Moja bivša žena želela je da bude sa našom kćerkom. Mnogi će mi pitati zašto je bivša, zašto nisam bio sa njom kada joj je bilo najteže? Odgovori su jasni. Advokat mi je savetovao razvod i ona je pristala na njega. Kada je potpisivala papire za razvod bila je, koliko-toliko psihički stabilna. I činilo mi seda joj je drago što to radi.

Želeo sam da budem njena podrška i svaki put kada bih joj prišao, ona bi me odgurnula od sebe i histerično bi počela da viče na mene. Plašio sam se za Helenu. Šta ako u nekom sumraku svesti povredi našu bebu?

I zato je bivša i zato sam ja Helenin staratelj, tačnije bio sam, sve do sada..Do odlaska u Centar za socijalni rad i u sud.

-Gospodine, vaša supruga je sada sposobna da samostalno brine o svom detetu.
– To je i moje dete.
– Da, ona može da brine o vašem zajedničkom detetu.
– Da li joj je vraćeno roditeljsko pravo?
-Znate gospodine, to će vam reći u nadležnom sudu, mi smo tu samo da obezbedimo povratak male Helene majci.
– Dobro, hvala vam, doviđenja.

Tog dana sam uzeo slobodan dan kako bih mogao da odem i u sud ali i da se sastanem sa advokatom. Uklopio sam vreme do pola četiri kada moram da odem po Helenu u vrtić.

U sudu me je sačekala žena sudija, nervozna i pomalo zbunjena.

– Gospodine Đorđeviću, hvala što ste se odazvali ovom pozivu.
– Naravno da se odazvao. U pitanju je budućnost svih nas-moje kćerke, moje bivše žene i moja.
– Znate da joj je sud delimično vratio poslovnu sposobnost?
– Znam, ali pitam da li to znači da joj je vraćeno i roditeljsko pravo?
– Delimično vraćanje poslovne sposobnosti ne uključuje i roditeljsko pravo. Za vraćanje roditeljskog prava vodi se poseban postupak.
– On nije završen?
– Nije. Ali i sud i Centar smatraju da je bolje za vaše dete da bude sa majkom. I majci bi to mnogo značilo u procesu oporavka.
– Gospođo, moja kćerka nije upoznala majku. Bila je beba kada je Katarina otišla na lečenje.
– Pa..vreme je da je upozna.
– Kao pedijatar moram da kažem da je detetu potreban i psiholog kako bi mogla da ode od mene i živi sa majkom. Biće to veliki šok za nju.
-Zašto gospodine, prirodno je da decu odgajaju majke.
– Recite mi, molim vas, da li to znači da će pre završetka tog novog procesa moja Helena već živeti sa majkom?
– Da, zato smo vas i pozvali. Potrebno je da potpišete neke papire.
– U redu, ja ću ponovo doći sa mojim advokatom.
– Rok vam je 20 ti ovog meseca, nemojte da zaboravite.
– Neću, doviđenja.
– Doviđenja.

Avokat je žurio na neko suđenje i obećao mi je da će doći kod mene kući kako bismo detaljno razgovarali o novonastaloj situaciji.

Morao sam da glumim pred Helenom da sam veseo i raspoložen kako ne bi videla moju tugu, koja je iz sata u sat rasla.

Te večeri je došao Dragan, moj advokat. Sedeli smo u dvorištu a Helena je spavala.

Nastaviće se

Moje sunce sa neba, drugi deo


Plakao sam i nisam mogao da se smirim. Govorio sam sebi „Aleksandre, saberi se, nije kraj sveta“ a meni se ipak činilo da jeste. Kraj sveta.

Te večeri sam čitao Heleni bajke, ljubio je u kosicu, i pre nego što je utonula u san rekla mi je „Ja sam tvoje sunce sa neba“ a ja sam, zadržavajući suze odgovorio da je volim, da to nikada ne sme da zaboravi. Te noći nisam otvarao laptop radi pisanja teze.

Razmišljao sam o svom životu. O braku sa Katarinom. O rođenju male Helene. O svemu šta je posle usledilo.

Upoznao sam Katarinu na jednoj studentskoj žurci. Bila je vesela, možda previše našminkana za moj ukus, na sebi je imala mini suknju i majicu sa nekom aplikacijom. Njena duga kordžava kosa nije mogla da se ukroti.
Posmatrao sam je dok sam za šankom pio pivo. Onda mi je ona prišla i zamolila me za ples. Eto, tako sam je upoznao. I usledio je kliše. Zabavljali smo se, išli kod njenih u Novi Sad i kod mojih na Senjak. Šest meseci kasnije ostala je u drugom stanju i odmah smo se venčali.

Ni tokom zabavljanja a ni posle venčanja nije mi rekla da su joj se deda i ujak obesili. Da je tetka koja nije bila na svadbi teško psihički bolesna. Da je i ona nasledila nešto. Sve su to bile porodične tajne koje ja nisam znao.

Prve znake depresije pokazala je tokom trudnoće sa Helenom. Kada se Helena rodila, uprkos mom insistiranju da koristi porodiljsko bolovanje i bude kod kuće počela je da radi kao profesor istorije u srednjoj školi. Ja sam čuvao Helenu. Ona je radila.
Moji roditelji su se povukli u staru porodičnu kuću na Zvezdari koju je nasledila moja majka. Ostavili su nam kuću na Senjaku, koju je napravio još moj pradeda i sticajem okolnosti sačuvao je od prvo od Nemaca, a zatim od komunista.

Imali smo sve uslove da budemo srećni. Ali, Katarina je bila nesrećna, to joj se jasno očitavalo na licu. Stalno nervozna, padala je u histeriju onog trenutka kad uzme bebu u naručje.

A onda se desilo nešto i tada sam sve saznao o njenim porodičnim tajnama. Pretukla je dve učenice u školskom dvorištu, jer nisu prisustvovale njenom času.

Zvali su me iz škole i saopštili mi šta se dogodilo. Otišao sam zatim u bolnicu. Katarinu nisam mogao da vidim. Njen lekar mi je rekao da ona mora da ostane duže vreme u bolnici jer je agresivna i ne reaguje dobro na terapiju.

Dve žene iz Centra za socijalni rad posetile su Helenu i mene posle tri dana. Hteli su da mi oduzmu bebu, ali angažovao sam advokata i išao na sve lekarske preglede kako bi se ustanovilo da sam psihički i fizički zdrav i da sam materijalno i finansijski obezbeđen. Helena je ostala kod mene i mojoj sreći nije bilo kraja.

Tašta iz Novog Sada je došla da pomogne oko bebe.

-Sine moj, trebali smo da ti kažemo, rekla je dok je maramicom brisala suze.
-Postoji li mogućnost..da se nekada i Helena razboli, pitao sam je.
-Ne znam sinko, moraš kod lekara sa njom i da radiš sve analize. Ja ću biti tu da pomognem i da kuvam i spremam.

Moji roditelji su bili ljuti na mene zbog Katarinine bolesti, i samo su na kratko dolazili da vide Helenu.

Tri meseca kasnije sud je lišio Katarinu poslovne sposobnosti i morala je da ostane u bolnici.

Tako smo Helena i ja počeli samostalan život. Upisao sam je u jaslice, počeo da radim. Zvao sam povremeno bolnicu da čujem šta je sa Katarinom. Stanje joj se nije popravljalo.

I sada..posle četiri godine dobio sam to rešenje i poziv. Katarina je želela svoju kćerku jer je bila delimično sposobna za život, a imala je imućne roditelje koji bi brinuli o njoj i detetu. Moj svet se rušio.

Nastaviće se

Moje sunce sa neba


Milovao sam Helenine crne kovrdžice i posmatrao je. Bila je toliko lepa, pametna za svoje godine. Prošle subote smo proslavili njen peti rođendan. Zabavljala se sa klovnom i svojim drugarima iz vrtića. U velikom, lepo održavanom dvorištu čula se cika dece. Najlepša melodija na svetu. Sedeo sam sa mamama i ponekim tatom i pili smo šampanjac specijalno kupljen za Helenin peti rođendan. Naručio sam ketering i veselo smo ćaskali uz hranu i piće gledajući našu razigranu decu. Baš sam bio ponosan na Helenu tog dana. Bila je u ružičastoj haljinici i u bledo ružičastim sandalicama. Sama ih je izabrala.

Ostavio sam upaljenu noćnu lampu jer Helena ne voli da spava u mraku i uputio se ka svojoj sobi na drugoj strani hodnika. Imao sam još deset dana da završim svoju doktorsku tezu a mogao sam da je pišem samo noću.

Sutradan ujutru osetio sam tapkanje njenih bosonogih nogica i sreću kada je uskočila u moj krevet. “ Tatice, jutro je, ustaj. “ Poljubio sam je i upitao ono što sam pitao svakog jutra “ Šta si ti meni Helenice?“ “ Ja sam tvoje najmilije, ja sam sunce tvoga neba“. A onda je ona skočila iz kreveta i pojurula niz stepenice.

“ Polako Helena, pašćeš“ “ Neću, ja sam već velika“ smejala se. Otišla je, naravno, pravo u kuhinju.

Napravio sam joj Čokolino a sebi skuvao kafu i ispekao tost. Posmatrao sam svoju kćerku koja je polako jela Čokolino. Posle doručka pomogla mi je da sredimo sto.

Zatim smo se obukli i izašli u još jedan septembarski dan. Odvezao sam je do vrtića a onda se uputio ka bolnici u kojoj sam radio kao lekar pedijatar.

Kolege i šefovi su znali da živim sam sa kćerkom i nikada nisam radio u noćnoj smeni a ni prekovremeno. Zato sam iz bolnice izašao na vreme da pokupim Helenu iz vrtića.

Ručali smo, a onda sam Helenu smestio da spava. Bila je umorna od jurnjave sa drugarima.

Taman sam seo u dvorište da popijem kafu i prelistam štampu online, kada sam video poštara na kapiji. Otkud poštar popodne, pomislio sam.

Otvorio sam kapiju i ugledao mladića koji je nosio torbu sličnu poštarskoj.

“ Dobar dan, ja sam iz suda. Gospodine Đorđeviću imate dva pisma. Potpišite, molim vas, ovde.“

Potpisao sam, a onda se mladić pozdravio i zatvorio sam iza njega kapiju.

Seo sam na baštensku stolicu i otvorio obe plave koverte. U jednoj je bilo Rešenje da se mojoj bivšoj ženi vraća delimično poslovna sposobnost, a u drugoj koverti bio je poziv da sledećeg četvrtka dođem u sud.

Počeo sam da plačem..znao sam šta to sve otprilike znači.

Nastaviće se

Mojih 25


Igrali smo do sada mnoge blog igrice i na taj način smo se upoznavali i lepo družili.

Pokrećem novu blog igricu koja ima veze sa knjigama. Svi imamo svoje omiljene knjige i da li možemo da izdvojimo 25 omiljenih? Ja ću prva pokušati.

MOJIH 25

1. Majčina ruka- Igor Marojević

2. Parter – Igor Marojević

3. Prave Beograđanke – Igor Marojević

4. Poranio Milorad – Dušan Dule Nedeljković

5. Odsev – Dušan Dule Nedeljković

6. Opet sam te sanjao- Ljiljana Šarac

7. Gde sam to pogrešila? – Ljiljana Šarac

8. Besnilo – Pekić

9. Atlantida I i II deo – Pekić

10. Ubistvo sa predumišljajem – Slobodan Selenić

11. Očevi i oci – Slobodan Selenić

12. Knjiga žalbi – Momo Kapor

13. Provincijalac- Momo Kapor

14. Stubovi zemlje – Ken Folet

15. Svet bez kraja I i II- Ken Folet

16. Temelji večnosti – Ken Folet

17. Treći blizanac – Ken Folet

18. Katedrala na moru- Falkones

19. Naslednici zemlje I i II – Falkones

20. Žerminal- Emil Zola

21. Džejn Ejr – Šarlot Bronte

22. Bogomdana domaćica – Sofi Kinsela

23. Seti se naše ljubavi – Vesna Dedić

24. Sunce tebi, sunce meni – Vesna Dedić

25. Smena generacija – Stevan Jakovljević

Ne tagujem nikog posebnog. Svi kojima se ova igrica dopada, mogu da se priključe.  🙂

Igram se i ja :)


Pre nego što počnem moram sve da pitam: Da li imate problem sa onim obaveštenjima sa gornje desne strane ( zvonce ) ? Ja već danima ne mogu da vidim ta obaveštenja. Ako neko zna o čemu se radi, molim da mi pomogne u komentaru. Unapred hvala!

Na Šonetovom blogu videla sam da je počela nova blog igrica pod nazivom 50 nasumičnih rečenica o meni. Svidelo mi se i pridružujem se igri.

1.  Pokušavam uzaludno da se opustim, ali gotovo stalno sam napeta i nervozna.

2. Ne volim sladoled, izuzetno ponekad pojedem onaj sa karamelom u Meku.

3. Nikada ne čitam dve knjige istovremeno.

4. Ne volim patetiku.

5. Nikada nisam volela a ni dalje ne volim one romantične SMS porukice.

6.  Ne jedem cveklu, ni kelj.

7. Držim kao neku dijetu, ali se to još ne vidi na meni.

8. Kucam samo desnom rukom.

9. Mogla bih da imam vezu sa OSI osobom, to mi nije problem.

10. Teško se zaljubljujem, ali kada zavolim nekoga volim ga beskrajno mnogo.

11. Često živim u prošlosti jer mi je sadašnjica dosadna.

12. Nikada nisam ispunila svoj san, da radim na nekoj radio stanici, kao voditelj noćnog programa.

13. Ne plašim se broja 13.

14. Mislim da se ponovo zaljubljujem u jednog mog ex.

15. Broj 15  je moj srećan broj.

16. Nisam upoznala Tifu, onog sarajevskog pevača koji sada živi u Beogradu, a i to mi je bio san.

17. Obožavam da putujem avionom, ali mi to finansije ne dozvoljavaju i zato retko, retko putujem.

18. Imam veliku biblioteku koja se stalno povećava.

19. Retko pijem gazirana pića.

20. Volim da čitam knjige domaćih pisaca.

21. Ne volim uniformisanost kod ljudi.

22. Nisam IN.

23. Slušam klasiku ali i punk..i još svašta nešto, sem turbo folka.

24.  Gledam na RTS-u domaće serije smimljene po romanima MirJam.

25. Ne pratim sport.

26. Iako nisam vozač,volim brzu vožnju i ne volim kada je neko spor u saobraćaju.

27. U srednjoj školi nisam imala nijedan neopravdani, tj nisam bežala sa časova.

26. Bila sam zaljubljena u jednog svog profesora.

27. Ne mogu da se zabavljam sa mlađima od sebe.

28. Trenutno nemam svoje prijatelje. Umrli su..ili su jednostavno nestali iz mog života, ne mojom voljom. Imam porodične prijatelje.

29. U mojoj porodici ima mnogo nacija, od Mađara i Kanađana do Bugara i Kineza..

30. Moje poreklo vodi od nemačkih Jevreja.

31. Gradovi mojih snova su moj Beograd i Sarajevo.

32. Retko se smejem a kada to radim, smejem se do suza i to dugo.

33.  Svojoj mlađoj sestri sam dala ime po jednoj lutki.

34. Imala sam psa koji je živeo 17 godina, još mi nedostaje.

35. Obožavam svoju mačku koja je ovog leta napunila 7 godina.

36. Ne pijem nes sa penom.

37. Ne želim da se odreknem poroka zvanog cigarete.

38. Nemam tremu da govorim na nekim sastancima, tribinama i sl.

39. Volim da pišem o sebi 🙂

40. 90 posto mojih priča na blogu su fikcija.

41. Osećam se ponekad staro.

42. Hodam na ulici sa štapom, kod kuće ne.

43. Obožavam tortu „Egipćanku“ sa lešnicima.

44. Mogu da živim bez mesa.

45. Ne pravim selfije.

46. Ponekad dugo ostajem na netu, a ima dana kad ne uključujem laptop.

47. Tužna sam jer sam oduvek imala problem sa učenjem stranih jezika.

48. Volim psihologiju.

49. Volim blog.

50. Ne volim zimu, jesen i leto..volim samo proleće.

To bi bilo sve od mene. Ko želi neka se priključi igrici 🙂

Ispovest jednog Gorana, peti deo


– Dobro jutro. Konačno dolazimo do onoga zbog čega ste ovde.

– Dobro jutro. Dakle, pio sam sve više i više i moja žena, sada pokojna Jelena Jovanović ( zadržala je svoje prezime na venčanju) bila je jako nervozna.
Tog dana me je psovala, udarila mi šamar, vriskala je, plakala..i onda sam ja, onako pijan uzeo nož. Naneo sam joj tri uboda. Jedan u stomak, jedan u vrat i jedan u nogu, kako ne bi pobegla.

– Čekajte, polako. Setite se, koji je ubod bio prvi.

– Pokušavam da se setim. Mislim da je prvi ubod bio u stomak, drugi u nogu. Treći u vrat.

– Zašto tri uboda kuhinjskim nožem kojim ste obično sekli hleb?

– Smučila mi se. Želeo sam da je ubijem i to sam uradio.

– Želeli ste! A da li se sada kajete?

– Da, kajem se. Ostavio sam svoje dete bez majke.

– Gde je bila vaša kćerka kada se to dešavalo?

– Bila je kod našeg kuma. On isto ima malo dete pa ih je vodio na Kalemegdan, znate, on je dobar otac i dobar kum.

– Dosta! Nismo ovde da bismo pričali o vašem kumu.

– Kajem se gospodine inspektore. Sada će moja mala završiti u sirotištu.

– O tome ste morali ranije da razmišljate.

– Znači, ubio sam je. Pobegao sam iz stana. Treznio sam se na nekoj klupi u drugom delu grada. Tu su me uhapsili.

– Da, bili ste krvavi, od glave do pete. Mamurni, niste znali gde se nalazite.

– I šta će sada biti sa mnom?

– Idete ponovo u pritvor do početka suđenja. Ovaj razgovor nastavljamo kasnije.

***

Dva meseca kasnije Goran su sudili. Osuđen je na 15 godina zatvora i na prinudno lečenje od alkoholizma. Devojčicu je uzela jedna hraniteljska porodica.

Tako se završila priča o mladom, zgodnom beogradskom žigolu koji se predao alkoholu i koji je ubio svoju ženu.

KRAJ