Čovek br.3-poslednja priča ispovednog karaktera


U ovih hiljadu tekstova napisanih od početka pisanja bloga u oktobru 2012. do danas, postoje priče o Čoveku br.3. Napisane sladunjavim rečnikom, pune opštih mesta i patetike. Isuviše subjektivne, depresivne priče.

Kako da se napiše tekst o Čoveku čiji život poznaješ kao svoj, a da ta priča ispovednog karaktera bude i objektivna?

Sa ove vremenske distance mogu da pišem o svim Njegovim manama i vrlinama.

Upoznali smo se jedne zime. Sretali smo se na raznim mestima. Tek posle par meseci počeli smo druženje koje je preraslo u tada blisko prijateljstvo.

Čovek br.3 imao je jako težak život. Ne znam kakav život danas vodi, ali sigurno znam da nije dolce vita, zbog svega onoga šta je doživeo i preživeo u prošlosti.

Sam je inicirao razgovor u četiri oka što me je veoma iznenadilo. Nisam očekivala suze. Bila sam nepripremljena za bol. Svu muku života koji vodi želeo je da podeli sa mnom. Posle tog prvog ozbiljnog razgovora postali smo više od običnih poznanika. Njegovo ispovedanje praćeno suzama odigravalo se na mestu apsolutno neprikladnom za takvu priču.

Od tada, pa da pre nekoliko godina, intenzivno smo bili u kontaktu. Učestali susreti, ručkovi, večere, telefoniranje, SMS poruke, imejlovi.

Čovek br.3 rođen je u pogrešno vreme. Ovo vreme zla, pohlepe, kriminala, bezobrazluka svih vrsta nije za njega. Njegova čovečnost i želja za individualizmom, kao i želja da bude ispravan gotovo u svemu, obeležila ga je kao slabića, nemoćnog da se prilagodi vremenu u kome živi.

Bio je faca napisano rečnikom žargona. Bio je ime. Nije želeo da se prikloni masi koja je oko njega krala, varala, grabila sve što se može zgrabiti, bavila se kriminogenim radnjama. Ostao je čist u toj bari. „Glup je, šta da mu radimo“-glasila je konstatacija jedne persone koja je odlično poznavala i Njega i mene.

Bio je Čovek prema osobi koja ga je godinama psihički maltetirala, i na kraju želela fizički obračun.

„Zašto te nisam sreo ranije?“ pitao me je jednog dana. On je jedini u mom dosadašnjem životu koji mi je postavio to pitanje. Odgovor nisam znala.

Pristala sam da učestvujem u igri koju je on spontano izmislio. Ogovarali su nas i karikirali naš odnos do neviđenih razmera. Meni je to pomalo bilo smešno a istovremeno mi je i prijalo.
Iz igre su se rodile prave emocije. Da li je manipulisao sa mnom? Možda, ali sama sam donela tu odluku. Drugačije ne bismo uspeli da se sa jednog dna popnemo ponovo gore.

Ulivala sam mu preko potrebnu hrabrost koju nije imao. Zbog Njega sam dobijala verbalne šamare sa svih strana. Bila sam otporna na njih, sada to tek shvatam.

Zbog Njega sam verovatno propustila neke šanse koje su postojale. Nije mi žao. Nemam razloga da se kajem.

Ispao je Čovek i pomogao mnogo nekome ko ga je ismejavao iza leđa. Uz moje reči ohrabrenja podigao se ponovo u neke visine. Kao ptica kojoj je potreban prostor za let.

Svesna sam svih mana, a da li na ovom svetu uopšte postoji neko ko nema nijednu manu? Svesna sam svih vrlina, zato i pišem o Njemu.

Ne idem u dubinu ove priče jer ne želim da otkrivam ono što nije za široku javnost. Jedino što mogu da kažem da nije bilo fizike a da više odavno nema ni hemije.Zbog te činjenice i zbog same ove priče koja nije otkrila mnogo, danas se osećam…oslobođeno.

Advertisements

Šapni nešto ako želiš...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s