Ćutim, 13.12.2018.


Ćutim o stvarima koje me muče. Ćutim o nekim dešavanjima i aktuelnim temama. Ćutim da se ne bih zamerala nikome.

To što ćutim, ne znači da nemam svoj stav. On se možda razlikuje od stavova mojih prijatelja, poznanika, rodbine, komšija. Ne želim da pripadam masi onih koji su siromašni duhom. Ne pripadam kolektivu, individualac sam.

Samim tim što se deklarišem tako ne mislim da sam nešto izuzetno, da sam bolja, pametnija, uspešnija na raznim životnim poljima. Nisam.

Razmišljam svojom glavom i više ne mogu i ne želim da podležem kolektivnoj euforiji. Da, mali je broj prijatelja koje imam. Mislim na one prave prijatelje. Ljude koji su slični meni i koji ne osuđuju druge i nisu robovi predrasuda.

Ćutim jer ne želim da izazovem gnev. Bes, loše reči. Ćutim a to ne znači da nemam empatiju u sebi ili da sam potpuno promenila svoje stavove i životna opredeljenja.

Nekad tišina govori više od hiljadu reči…

Advertisements

2 мишљења на „Ćutim, 13.12.2018.

  1. Sue St

    Mislila sam da nikada neću naučiti da ćutim. Ja koja sam mogla uvek da budem protiv svih i da javno, jasno i glasno kažem šta o nekome ili nečemu misliš, jednostavno sam ućutala. I to ne zbog onih koji me nisu voleli, već zato što su me najviše razočarali oni koje sam ja volela. Verovatno sa iskustvom, neću reći s godinama, postajemo mudriji.

    Liked by 1 person

Šapni nešto ako želiš...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s