Knjige koje sam pročitala u 2018.godini-blog izazov


Bloger i pisac Šonery juče je pokrenuo nov blog izazov, prvi ove godine. Sofija mu se pridružila. Nisam sigurna da li se blog izazov zove „Knjige koje smo pročitali u 2018.godini“ ili „Čitajmo domaće pisce“.
Moj spisak je kraći od Sofijinog i Šonerijevog.  Opravdanja za to postoje. Bilo je tuge na početku godine. Zatim se dogodila krupna promena u mom životu- prodala sam stan i kupila novi-prvi put posle 45 godina promenila sam adresu prebivališta. Slavila sam i punoletstvo mog sestrića. I bilo je još događaja koji bi mogli da budu opravdanje -ako ono postoji kada je čitanje u pitanju.

Čitanje oplemenjuje našu dušu. Budi u nama žeđ za novim saznanjima. Budi i želju da i sami budemo kreativni.  Čitanje je jedan od prirodnih lekova protiv depresije. Ne mogu da zamislim dan ili noć bez čitanja.

Slažem se sa Šonerijem i Sofijom da je potrebno da damo veću šansu domaćim autorima. Naši pisci pišu kvalitetno i obrađuju mnogo zanimljivih ali i tabu tema.

Tu postoji ono ALI…Biblioteke retko dobijaju knjige domaćih autora.  Biblioteka čiji sam član od  šeste godine rashoduje i stare knjige stranih autora. Zato kupujem knjige. Na Laguninom sajtu, u njihovim knjižarama, u lancu knjižara Vulkani,  na kioscima, na Kupindu…kod uličnih prodavaca knjiga.  Kada mi se dopadne stil pisanja nekog autora, trudim se da kupim sve knjige koje je objavio do sada 🙂 Mahom su to strani autori, ali ima i domaćih.

Ne mogu da čitam u gradskom prevozu. Ne idem u poštu jer račune plaćam online. Potrebna mi je apsolutna tišina i kad čitam, ali i kad pišem.  Danju čitam kad završim svakodnevne poslove i kad ne posećujem društvene mreže. Noć često provedem uz knjigu.

I nakon ovog, opširnog uvoda evo moje liste pročitanih knjiga u 2018.godini. Primetićete da nisam pored imena knjiga uvek stavljala imena autora. Greška koju ću ispraviti ove godine.

1. Katedrala na moru-Falkones
2. Naslednici zemlje, prvi tom-Falkones
3. Naslednici zemlje, drugi tom-Falkones
4. Gde si nestala, Bernadeta
5. Dalila
6. Reketaš -Džon Grišam
7. Ruska ljubavnica
8. Zaboravljeni snovi
9. Opet sam te sanjao
10. Vreme divljih orhideja
11. Plavi dnevnik
12. Grad lopova
13. Traka boje lavande
14. Noći u Veneciji
15. Haremske suze
16. Kec iz rukava- Sandra Braun
17. Siva planina- Džon Grišam
18. Dželatova kći
19. Skrivena kraljica
20. Pariz I tom -Raderfurd
21. Pariz II tom
22 Gde sam to pogrešila? Ljiljana Šarac
23. Teodora
24. Kofer iz Berlina
25. Viktorija
26. Seti se naše ljubavi- Vesna Dedić
27. Par iz susedstva
28. Staljinova ljubavnica
29. Devojka sa bisernom minđušom
30. Uporište, prvi deo -Stiven King
31. Uporište, drugi deo
32. Uporište, treći deo
33. Troje
34. Poranio Milorad- Dule Nedeljković
35. Opasno bogatstvo
36. Temelji večnosti
37. Ne gledaj preko ramena- Vesna Dedić
38. Prava kraljica-Katarina Aragonska
39. Sedam sestara- Majina priča, Lusinda Rajli
40. Olujna sestra – Lusinda Rajli
41. Sestra iz senke-Lusinda Rajli
42. Kurtizanin ljubavnik
43. Dosije Bogorodica- Vanja Bulić
44. Kao da se ništa nije dogodilo- Marija Jovanović
45. Šaptač- Donato Karizi
46. Tuđine-Igor Marojević
47. Parter-Igor Marojević
48. Fatalno lečenje-Robin Kuk
49. Drži se – Koben
50. Uhvaćen-Koben
51. Nestao zauvek-Koben
52. Devojčica na litici- Lusinda Rajli
53. Neznanac u kući
54. Moj ne tako savršeni život- Sofi Kinsela
55. Prave Beograđanke-Igor Marojević
56. Zauvek tvoj dragi-Džodžo Mojes
57. Četvrta kraljica

Nekoliko knjiga čitala sam po drugi put. I ponovo uživala u njima, ali sam ih i bolje razumela nego tokom prvog čitanja. Sve sam ove knjige sa spiska pročitala od korice do korice..i nemam nijednu primedbu.

Kada su u pitanju muzika, filmovi, slikarstvo, književnost, ukusi su različiti. Svet bi bio dosadno mesto ukoliko bismo svi voleli iste stvari.

Blogeri koji čitaju Šonerijev, Sofijin i ovaj moj blog, mogu da nam se pridruže u izazovu.

I na samom kraju želim da napomenem da ovih dana planiram čitanje prvog dela „Blizanačke trilogije“Agote Krištov..zatim su tu knjige Zahara Prilepina a u planu su mi i brojne nove, ali i stare knjige domaćih autora. Pisaću prikaze, obećavam!

Advertisements

O ljubavi ćutiš…


O ljubavi ćutiš. Zaboravila si njeno značenje. Pretvorila si se u kamen. U santu leda.
Kamen je težak, ne može da se pomeri. Do proleća je daleko, santa leda se neće istopiti. I šta ja da radim sada?

Čitala je reči njegovog imejla. Bolele su je.  Nije brisala suze. Kapljale su po tastaturi. Šta da mu odgovori?

Znaš, bolesna sam. Nemam snage da se borim. Nemoj da dolaziš. Niko mi nije potreban.

Slomio bi se. Došao bi prvim avionom, vozom ili autobusom. Došao bi. Pitanja bi se nizala. Predlagao bi da dođe kod njega. Tražio bi najbolje lekare. Zašto?

Zašto da bude nesrećan? Možda joj ne bi verovao jer još uvek izgleda isto. Trči, smeje se, radi, živi.

A šta će biti za par meseci?  Zar da ostane sa njom u ovom Gradu koji, kao ni ona, nema budućnost?

Ne, ništa mu neće pisati. Telefonsku karticu je bacila odmah po izlasku iz bolnice. Promenila je broj.  Samo najbliži znaju.

Da li joj je on blizak?  Jeste.

Koliko juče su pravili planove. Sanjali budni. Žestoko vodili ljubav. A onda je on morao da ode.  Da pripremi sve kako bi mu se i ona pridružila.

Ne vredi da mu piše. Neka misli da ga je prevarila čim je ušao u avion. Neka misli da je kurva. Da je iskoristila njegovu ljubav. Da je zla..da je..

Ušla je neplanirano u njegov svet. Eto, tako će i da izađe.

I o ljubavi ćuti. Postala  je kamen. Santa leda.

Ljubav je kad oslobodiš onoga koga voliš. Kada ne želiš da mu nanosiš bol. Mesecima bi mu nanosila bol. Možda i godinu, dve, tri.

Ovako je bolje. Bolje za oboje.

Izbrisaće njegov imejl.  Izbrisaće sve fotografije sa njim. Zaboraviće. Mora da zaboravi.

Ljubav je reč koju će izbrisati iz svog rečnika.

Pisanjeuafektu@stres@ostalo


Dragi moji svi,

Opet ja kao oni iz „Maratonaca“ 🙂 ali ne znam kako da počnem ovaj tekst. Okej, prethodna dva teksta napisana tokom jučerašnjeg dana brisana su sa ovog bloga i iz FB grupa u kojima su bila šerovana.

Jedan od ta dva teksta ću izmeniti i objaviti na blogu Slučajna domaćica gde mu je i mesto.

Da, pod stresom sam poslednjih par dana. Da, bila sam povređena. I treće DA- ni sada se ne osećam sjajno, ali preguraću ovaj loš period.

Htela sam da zatvorim vrata ovog bloga. Pisala sam u afektu. A onda sam sela i razmislila o svemu.

Obećala sam da će ove godine biti još priča, anegdota, novela. Mogu da pišem pored svakodnevnih obaveza i čitanja. Dugujem vam nastavak sage o Grofici 🙂

Ne mogu da napustim ovaj blog posle sedam godina aktivnog pisanja. NEĆU!

Tačno je da ću raditi na sebi, tačnije da ću se maksimalno truditi da poboljšam svoje pisanje vezano za jedan budući roman. On će, kad tad, ugledati svetlost dana.

Očekujte ovih dana nešto novo na blogu. Inspiracija dolazi kada joj se najmanje nadam. I za kraj ovog prvog zvaničnog pisanija ide jedna pesma..nekoga ko je za mene pravo muzičko otkriće.

Uživajte, sada vas ostavljam na miru..i ne brinite, oteraću ja stres, nije prvi a ni poslednji put da sam u minus fazi..

Ode jedna godina, a dolazi nova :)


Dragi moji blogeri, čitaoci, pratioci, slučajni prolaznici i voajeri-ima i vas, mislim voajera 🙂

Novogodišnje obraćanje moje malenkosti postalo je tradicija ovog bloga. Verovali ili ne, dok ovo pišem osećam se kao Tramp kad se obraća naciji 🙂

A Amerika je zemlja daleka. Ni vi, a ni ja nikada nećemo postati predsednici, a ni bogataši kao Tramp. Mada, nikad se ne zna, možda sledeće godine u ovo vreme svi budemo milijarderi ( ako nas zadesi hiperinflacija, ovde je sve moguće ).

Znate šta, već sam napisala kulturno-umetnički tekst na blogu Slučajna Domaćica. I fina sam tamo kao da sam rođaka onog Deda Mraza iz Finske. Zato ovde brbljam do mile volje 🙂

Svake godine vam želim isto. Postala sam dosadna i utapam se u masu. Neću više!

Jedino želim da svi budete zdravi, sve ostalo dolazi samo. I svako je kovač svoje sreće što kaže narodna mudrost. I kako posejete tako ćete žnjeti, i ovo je narodna umotvorina..A živimo u 21.veku i logično bi bilo da vam želim da imate avione, kamione, brdo para. I najnovije modele stabilnih i nosećih računara 🙂 i nove modele najskupljih mobilnih telefona i tableta, ma sva čuda ove tehnike da imate.

A da li je „sreća para puna vreća“? NIJE! Sećate se serije „I bogati plaču“? Oni matoriji u koje spadam i ja sećaju se i Kristl iz „Dinastije“ koja je plakala svaki čas a bila je žena milijardera.

Nisu pare sreća mada ne možemo bez njih. I zato se potrudite da imate para. Ne mnogo, samo da živite pristojno. Okej, znate šta vam je činiti u ovoj ludoj zemlji da biste živeli pristojno? Neću da širim političku propagandu danas, znate i sami, bar vi koji šetate i koji ćete šetati. Kad mogu ja već dvadeset i kusur godina, možete i vi.
Ovim informišem i one koji ne žive ovde, ili ne znaju, šta se to dešava u zemlji Serbiji u poslednje vreme.

Aman, stani sa politikom. STAJEM!

Budite kreativni. Budite svoji. Ne utapajte se u masu jer znam da ste pametni i hrabri i da niste deo neke „hipnotisane gomile“.

Čitajte! Ne one ljubavne pričice ala Danijela Stil. Čitajte ostale žanrove..a ako baš hoćete nešto lagano i duhovito, tu su Sofi Kinsela i Džodžo Mojes.

Ne zamarajte se televizijom. Jedino ako ste filmofili i imate kablovsku TV pa možete da gledate filmove bez EPP-a.

Nisam ni novinar one emisije pa da kažem „volite nekog jer će neko voleti vas“. Volite, bez zadrške. I nije važno da li vas taj neko voli. Samo nemojte opsesivno da volite jer tako dosađujete a to je bolesno..znam iz iskustva jer je neko voleo mene tako. Smorio me je.

Uđite u novu godinu onako kako mislite da je najbolje. Možete da prespavate tu ludu noć, kalendar će se i bez vas promeniti 🙂

Nemojte da pravite grandiozne planove, uvek se desi nešto lepo ili ružno pa vam poremeti te planove. I ne sastavljajte spisak odluka, tipa-smršaću ću, ostaviti cigarete i slično ukoliko niste 100 posto sigurni da možete da sprovedete to u delo.

Ne zaboravite da posle ove godine, stiže i Božić a neki od vas su ga već i slavili, pa jedna slava, pa još jedna Nova, ona pravoslavna, slava, slava..i tako do posle dana Svetog Trifuna-Svetog Valentina. Znači, ima svi da jedemo meso, sarme, torte, ruske i druge salate..I da pijemo, ko želi i može:) Iz tog razloga ne stavljajte ispred sebe izazov zvani „od sutra držim dijetu“.

Još jednom, budite zdravi. I čitajte me i tokom 2019.godine. Blog i ja smo tu da vas zabavimo, ponešto vas naučimo..i podelimo sa vama priče, novele, anegdote.

Ljubim vas sve, i odoh, neću više da vas gnjavim. Ostavljam vas sada na miru. SNG!!!

Mogla sam, a nisam


Sofija je počela ovu blog igricu, Šonery nastavio, a ja se ovim tekstom pridružujem 🙂

Na kraju svake godine prave se analize-šta smo uradili tokom godine, da li smo se i čemu radovali, zbog čega i koga smo tugovali. Pravi se i spisak stvari koje treba uradiiti tokom godine koja dolazi.

A šta smo to mogli, a nismo uradili tokom ove 2018.godine?

– Nisam išla u posetu rođacima koji žive u drugom gradu, a mogla sam.

– Nisam došla do jubilarne stote knjige, pročitala sam manje..mogla sam, nisam. Da nema interneta sigurno bih pročitala taj broj knjiga ( pritom ne mislim na knjige koje se čitaju brzo ali i zaboravljaju brzo ).

– Nisam išla u jedan wellness spa centar koji je otvoren u mom komšiluku. Mogla sam, ali nisam.

– Nisam išla u Sokobanju koju mnogo volim. Mogla sam, nisam, kasno sam saznala da je pansion za mačke prilično jeftin (mačka ne može da putuje do banje).

– Mogla sam da objavim zbirku priča, imam ih dosta, već odavno odabranih. Nisam.

– Mogla sam i knjigu ranije da završim i objavim. Nisam.

– Mogla sam da zovem jednu osobu i da se udam. Nisam i neću da se udajem za tu personu 🙂

– Mogla sam da se oslobodim viška kilograma i vratim na onih mojih 55, ali nisam. Još uvek sam, pomalo, zavisna od slatkiša.

– Nisam kupila bolji laptop. Mogla sam..sada je pametnije da ćutim sa ovim koji trenutno imam. 🙂

– Nisam ostavila cigarete, a mogla sam.

Ovde stajem. Neću više samu sebe da hejtujem. Takođe neću da pravim planove za sledeću godinu. To sam radila pre mnogo godina, više ne radim.

Očekujte do kraja ove godine još jedan, tradicionalni NG tekst. To mogu i hoću da napišem 🙂

Ko želi, može da se pridruži ovoj blog igrici!

Slave@svadbe@sahrane


Neobjavljeni tekst napisan 22 oktobra, pre nekoliko godina

U danu iza nas obeleženo je 73 godine od stradanja đaka i nastavnika u Kragujevcu.
Tim povodom većina mojih prijatelja i poznanika stavila je na svoj Fejsbuk zid youtube spot pesme Desanke Maksimović „Krvava bajka“.
Fenomen kolektivne tuge bio je prisutan na svim društvenim mrežama.
Ovaj fenomen srećemo i kada su velike krsne slave u pitanju. Takođe, kolektivno se radujemo pobedama u sportu i kolektivno žalimo kada umre neko od poznatih ličnosti.
Ne mogu a da se ne zapitam, koliko iskreno se radujemo i koliko iskreno žalimo? Da li baš sve, od Nove godine do slava moramo da čestitamo na Fejsbuku i ostalim društvenim mrežama i moramo li biti kolektivno tužni zbog smrti nekog glumca, pevača ili nekog poznatog iz drugih društvenih sfera?

Nemam ništa protiv tog postavljanja veselog i tužnog statusa na Fejsbuku. Pitam se samo da li moramo baš sve da prokomentarišemo na internetu i da li to znači da smo in i društveno prihvaćeni ukoliko se priključimo drugima.

Čovek je socijalno biće i on teži da bude ravnopravan član zajednice. To je odgovor na pitanje koje me muči.

Šta je sa onima koji se ne priključuju kolektivnoj radosti ili tuzi? Da li će biti odbačeni od društva i proglašeni egoistima?

Pripadam nekoj zlatnoj sredini, što znači da čestitam prijateljima Novu godinu, Božić, Vaskrs i postavljam ponekad tužne statuse kada me dirne nečija smrt ili nečija sudbina.

Ne želim da se utapam u masi, i da obeležavam javno baš sve. To ne znači da nisam upoznata niti da mi nije stalo. Naprotiv. Samo ne želim da budem uniformisana i da radim ono šta rade ostali.

Ne osećam da sam zbog toga izopštena iz internet sveta. Jednostavno, neke slave, svadbe i sahrane proživljavam u stvarnom svetu, van mreže.

Koliko je internet zaokupio sve nas? U kojoj meri i zašto? Koliko živimo u off line životu?

Ovo su sve pitanja na koja ne znam tačan odgovor. Možda će ga znati neke buduće generacije.

Ćutim, 13.12.2018.


Ćutim o stvarima koje me muče. Ćutim o nekim dešavanjima i aktuelnim temama. Ćutim da se ne bih zamerala nikome.

To što ćutim, ne znači da nemam svoj stav. On se možda razlikuje od stavova mojih prijatelja, poznanika, rodbine, komšija. Ne želim da pripadam masi onih koji su siromašni duhom. Ne pripadam kolektivu, individualac sam.

Samim tim što se deklarišem tako ne mislim da sam nešto izuzetno, da sam bolja, pametnija, uspešnija na raznim životnim poljima. Nisam.

Razmišljam svojom glavom i više ne mogu i ne želim da podležem kolektivnoj euforiji. Da, mali je broj prijatelja koje imam. Mislim na one prave prijatelje. Ljude koji su slični meni i koji ne osuđuju druge i nisu robovi predrasuda.

Ćutim jer ne želim da izazovem gnev. Bes, loše reči. Ćutim a to ne znači da nemam empatiju u sebi ili da sam potpuno promenila svoje stavove i životna opredeljenja.

Nekad tišina govori više od hiljadu reči…