CRVENI ANĐEO, deo br. 11.

Teodor je znao da će policija uskoro pokucati na vrata stare diskoSteke. Skinuo je belu odeću sa sebe i umesto nje obukao svoje crne farmerke, patike i crnu majicu sa printom. Na majici je pisalo “ Sweet dreams” .

Teodor se, na trenutak, vrati u prošlost. Zabavljao se sa Jelisavetom-Sekom tri godine pre osnivanja Udruženja.

Poklonila mu je tu majicu kada se vratila sa Floride, gde je bila u poseti kod strica i strine.

“Bila su to davna i lepa vremena. A sada ću morati da glumim kako ne bih završio u zatvoru. Seka je bila inicijator ideje o osnivanju tog Udruženja u Srbiji. Svašta je ona videla u toj Americi. Tamo se i uključila u rad tog Crvenog Anđela. “

Teodor se uplašio tih sećanja i brzo se vratio u stvarnost.

“Ne mogu da je izdam. Ne bih ulazio u celu ovu priču da nisam hteo. Sada ću morati da se snađem kako znam i umem. “

Nije želeo da Jelisaveta završi u zatvoru. Iako zvanično više nisu bili u vezi, osećao je još iskrice ljubavi. Iskrice bi možda mogle ponovo da se pretvore u plamen.

Seo je za sto, uključio laptop i konektovao se na internet. Na Google pretrazi upisao je ime jednog diskonta pića.

U tom trenutku se čulo: “Otvaraj, policija”

Teodor je otvorio vrata. U veliku salu diskoteke ušlo je šest policajaca. Teodor je bio spreman za laži koje će ispričati kako bi Jelisavetu, sebe i ostale spasao zatvora.

**

Milena i Ivan su žurnim koracima išli ka kancelariji inspektora Simića.

Pokucali su na vrata i zatim ušli u lepo opremljenu kancelariju višeg inspektora MUP-a Slaviše Simića.

U uglu kancelarije ugledali su jedan manji sto na kome je stajala čaša vode.

Barbara, njihova kćerka sedela je na stolici. Obavijena plavičastim dimom cigarete, tupo je posmatrala svoje roditelje.

“ Hvala vam što ste brzo došli. Sada ću vam sve objasniti. Samo, nemojte da se plašite.” Inspektor Simić je posle ovih reči uzdahnuo, naručio četiri kafe i kada su stigle zamolio je Barbarine roditelje da sednu.

Počeo je da priča, a zatim je glavom dao znak Barbari da nastavi.

Lica Barbarinih roditelja pokazivala su strah. Gledali su svoju kćerku kao da je prvi put vide.

**

Katarina je sedela na klupi u parku svoje nekadašnje gimnazije. Bila je već žedna i gladna, ali morala je da smisli šta će reći roditeljima i Saši kad dođe kući.

“Nemam izbora. Moraću da lažem kako bih sačuvala naše živote.”

Uskoro je pozvonila na interfon koji se nalazio ispred kuće.

“Saša, ja sam, Kata, otvori vrata! “

“ Vidim te Kato. Kapija je otvorena.”

Svetlana, Petar i Saša počeli su da skaču od sreće.

Kada je Katarina ušla, zbunjeno su je pogledali. Očekivali su da posle nje uđu i policajci zajedno sa inspektorom Milićem.

Svetlana se prva pribrala i kćerka joj je pala u zagrljaj. Uplakani Petar i Saša su im prišli.

Porodica je ponovo bila na okupu. Svi su plakali.

Saša se prvi izvukao iz zagrljaja i iz kuhinje je doneo večeru, kolače i sokove.

Svetlana je, posle Petrovog razgovora sa inspektorom Milićem, na brzinu ispohovala šnicle i napravila čokoladne kocke. Znala je da to Katarina najviše voli.

“Mama, tata, Saša, dugujem vam veliko izvinjenje. “ Katarina je popila veliku čašu soka a onda je zamolila Sašu da joj donese vodu.

“ Sedi dete i prvo jedi. Imamo vremena za priču. “ Petar je pomazio po kosi svoju voljenu kći.

-Nastaviće se-