CRVENI ANĐEO, deo br.13.

Padala je kiša tog jutra kada je Katarina sa ocem otišla u policijsku stanicu.

Razmišljala je šta da napiše u svojoj izjavi. “Bolje je da napišem istinu, ne verujem da će se svetiti kao što je rekla Jelisaveta. Htela je samo da me uplaši ”.

Dok je inspektor Milić tiho razgovarao sa njenim ocem, ona je pisala najpre o njenom površnom poznanstvu sa Barbarom koje je, tokom vremena, preraslo skoro u pravo prijateljstvo.

Pisala je o klubu u kome se svi oblače u belo i o tome da ne razume zašto se Udruženje zove “CRVENI ANĐEO”.

Detaljno je opisala to veče kada su je zadržali u jednoj sobi te bivše diskoteke.

“ Teodor je bio ljut zato što sam želela da prekinem dolaske u Udruženje. Odgurnuo me je a zatim mi je devojka vezala ruke.

Sutradan nisam znala šta se dešava i gde sam. U mračnu prostoriju ušla je devojka duge crne kose obučena u crvenu haljinu. Tada sam saznala da se zove Jelisaveta. Dok sam boravila u toj sobi jedini kontakt sam imala sa Jelisavetom….. I na kraju izjavljujem da trenutno nisam

sigurna da ću sa tim osobama voditi privatnu parnicu. Ostavljam državi da radi svoj posao…”

Inspektor Milić je pročitao Katarininu izjavu.

-Kraj je odličan, nasmejao se. Petre, obaveštavaću vas povremeno kako teče istraga.

*

Jelisaveta je bila srećna što je uspela da uđe u aerodromsku zonu. Čekalo se samo obaveštenje kada kreće avion za Pariz.

Unervozila se jer je čekanje trajalo više od pola sata. Stajala je u onom delu za pušače tako da nije odmah primetila dva momka iz obezbeđenja i pored njih trojicu policajaca.

“Jelisaveta Suzić, Jelisaveta Suzić” čulo se iz zvučnika. Pomislila je da je nešto zaboravila kod pasoške kontrole i ugasila je cigaretu.

“ Vi ste Jelisaveta Suzić, upitao je jedan momak iz obezbeđenja.

-Da, ja sam. Pogledala je u njega, zatim u policajce. Nije imala gde da pobegne.

-Hapsimo vas zbog učestvovanja u otmici.

– Ali, to mora da je neka greška, ne znam o čemu pričate!

-Sve će vam reći u prostorijama policije, ovde na aerodromu. Ukoliko je greška, kolege će vas pustiti.

-Ja moram da uđem u avion sada. Idem kod teško bolesne tetke. Jelisaveti je glas drhtao.

-Drugi let imate za par sati. Ako je sve u redu, stižete brzo u Pariz.

Jelisaveta je bila očajna. Sada je znala zašto je avion kasnio sa polaskom. Teodor ili Maksim..neko od njih dvojice rekao je policiji njeno ime.

Znala je da je u velikom problemu. Razmišljala je koga da pozove. Neće joj dozvoliti da zove roditelje u Njujorku. Moraće, za početak da nađe nekog advokata koji će raditi pro bono dok joj ne stigne novac od roditelja…u stvari, oni će sesti u prvi avion čim saznaju da sam uhapšena..Muko moja..Glava je počela da je boli sve više i više. Zaista je verovala da će uspeti da pobegne.

*

Barbara se vratila u sobu posle posete. Mama je, kao po običaju plakala..tata je ćutao..Nije mi jasno kako je on od strogog i jakog čoveka postao taho tih..razmišljala je u sebi.

Dve cimerke koje su bile u sobi sa njom čitale su knjige.

Sve tri su se trgle kada su se vrata ćelije otvorila. Jedna stražarka je donela gibanicu i veliku tortu sa orasima..i plastične tanjiriće, kašičice i tup nož, plastični naravno.

-Ja sam mislila da oni ne donose hranu, posebno ne ovu u kojoj je možda skriven nož. Upitno je pogledala svoje cimerke.

-Ej bejbi, nemoj da se ljutiš..ali I ti i tvoji roditelji dolazite iz provincije. Znaju da vi ne znate za šeme..plus ti nisi nikoga ubila a ovde si kratko..daj da jedemo tu gibu.. Maja, devojka koja je sa dečkom pljačkala prodavnice nasmejala se a onda se uozbiljila i rekla da je nije namerno povredila.

-Tačno..Ovde sam samo dva dana i istina je da su moji koreni iz te skoro seoske sredine.

Sve tri su lepo užinale i zasladile se, a onda je Tanja, druga cimerka upitala:

-Barbi, uopšte mi nije jasno zašto si ti bila u toj sekti. Plus, nisi bre ni prst mrdnula da oslobodiš tu najbolju drugaricu.

-Nije mi najbolja drugarica..i šta sam mogla, da i mene zatvore ili pretuku.

-Okej, ali nisi bila fer. I reci ti nama šta znači CRVENI ANĐEO ako ste svi bili u belom. Ne kapiram to.

-Ne znam, nemam pojma. Nikada ih to nisam pitala.

-Svašta..pa to bih ja prvo pitala, dodala je Maja.

Onda su sve tri uzele knjige da čitaju dok im ne ugase svetlo.

Barbara je čitala neki triler, ali se nije odmah skoncentrisala na radnju romana. Razmišljala je kako je odlično što su je smestili u tu sobu gde devojke nisu nasilne.

Znala je da joj je za dva meseca zakazano prvo suđenje i znala je da do tada mora da prihvati stvarnost ma kako ona bila ružna.. Zatvor nikada ne može da bude lep.

*

U stanici je još trajalo ispitivanje. Aleksandaru-Teodoru je advokat preporučio da kaže istinu policiji. I pored ogromne želje da spase Jelisavetu, priznao je da je ona bila organizator i idejni tvorac Pokreta kako su već zvali svoju sektu.

Možda će zbog te saradnje sa policijom dobiti manju kaznu. Ipak..osećao je kajanje i grižu savesti.

U drugoj prostoriji Jelisaveta je rekla da je ona slučajno upala u sektu zahvaljujući površnoj vezi koju je imala sa Teodorom-Aleksandrom. Istakla je da je on vođa sekte i glavni krivac za Katarinino zatvaranje u nekadašnjoj diskoteci.

Bez imalo kajanja sve to i mnogo više ispričala je inspektoru koji ju je saslušavao.

Posle ovog međusobnog ispitivanja glavnih u sekti, inspektori su odlučili da nastave ispitivanje sa Maksimom i ostalim uhapšenima.

Morali su da saznaju istinu.

-Nastaviće se-